Bratislava - bratska zemlja

Pitam drugara iz Bratislave: "Koji je najlepši grad u kom si bio?"

"Rim" - ispali on. 

"Ali Beograd..." i hvata se za srce.

Jedino apsolutni genijalac, kome mozak pulsira na višim frekvencijama, može da razume Srbiju: bio on pesnik - Gabrijele D' Anuncijo, kriminolog - Arčibald Rajs, šahista - Bobi Fišer ili momak iz Slovačke.

I nije teško mom drugaru, vozi me u crnoj jakni sa srpskom zastavom na mišici, do predgrađa Bratislave, da vidim kaštel kneza Mihaila Obrenovića (1823-1868). 

Romantičnoj duši, lepotanu Evrope, Mihailu, ljubav je donela samo patnju i prevrtljivu suprugu. Mihailo i Julija se nisu zvanično razveli, a knez joj kavaljerski ustupa kaštel Ivanka pri Dunaji. 

U kaštelu su se tajno sastajali teolog, Slovak Ljudovit Štur (1815-1856) i srpski knez, te maštali o ujedinjenju Slovena pod pravoslavnim kišobranom.

Dobri naši Slovaci su najgorljivije pristaše panslavizma: predvodnik Slovačkog narodnog preporoda, protestanski sveštenik Jan Kolar (1793 - 1852) postio je na srpski Vidovdan, a sam termin panslavizam, potekao je 1876 god. od slovačkog advokata Jan Herkela.

Neuhvatljiva tvar trajno spaja slovačko i srpsko: biološka - krvna veza.

Ivanka je od 1943 god. u vlasništu Jezuita, pa nisam proverila stoji li u glavnoj sali, iznad kamina grb Obrenovića i ima li pirotskih ćilima.

Iz 19.veka ulećemo u 22. na tanjir mosta Ufo.

Moja nelagoda zbog visine povukla se pred prizorom: Zamak, šaljivo prozvan " obrnuti sto", Bratislava pod snegom i mršav ali moćan Dunav.

Popismo piće u Ufo restoranu, a na ručak pravo kod zamka u gruzijski, gde su se braća (po veri) Gruzini spremali za doček pravoslavne Nove godine.

Bratislavski hrad

Nakon smrti austrougarske carice Marije Terezije 1780. dvorac prestaje da bude kraljevska rezidencija; postaje škola za sveštenike, a 1802. kasarna za austrougarske vojnike.

28.maja 1811. u dvorcu krivicom vojnika, izbija požar. Potpomognut dunavskim vetrom tri dana je "čistio" sve pred sobom, varnice su prštale i na kuće oko dvorca.

1958. Slovaci su se latili teškog zadatka, da kosturu hrada vrate bleštavost iz vremena Marije Terezije. 

2026. u dvorcu je nekoliko muzejskih postavki, čak i "gostujuće" replike haljina nesrećne ćerke Marije Terezije, Marije Antonete.

U hodnicima ispod zamka našli smo keltske i rimske predmete, imperatora Avgusta, ali i lik drugog lepotana Evrope, najmudriju srpsku glavu - Petra Petrovića Njegoša (1813-1851).

Ispred presedničke palate a iza Fontane mira, vojnički pozdavih stražare, pa ispod Mihaljske kapije (14.vek) preko prstena koji pokazuje udaljenost 29 gradova od Bratislave, obreli smo se u Starom gradu, delu sa ambasadama, kafićima i tri bronzane figure "malih" ljudi iz naroda: Napoleonov vojnik, Šone Naci, tužni čovek koji je sa osmehom i podignutim šeširom pozdravljao prolaznike i Čumil, radnik kanalizacije, čije dugme na kapici tapkaju za sreću.

Predsednička palata

Od Slovačkog narodnog pozorišta, levo, pa  desno (google je precizniji), zaplavila se Plava crkva.

Slovačko narodno pozorište

Crkva je od mađarskog arhitekte, u mađarskom stilu, posvećena mađarskoj svetici Elizabeti (1207-1231), ali je bebi plava kao jutarnje nebo iznad Visokih Tatri i njena maketa prezentuje Slovačku u Mini Evropa parku u Briselu.

Devin

Kod ušća Morave u Dunav, su kamene zidine zamka Devin, a to staro kamenje ne govori o Devojačkoj kuli i bunaru, bitkama, o fatalnoj ljubavi i zakopanom blagu. I ako načuljimo uši, čuje se samo šum reka.

Devojačka kula

14. januara prvog dana pravoslavne Nove godine, tačno u podne zazvoniše zvona sa katedrale Svetog Martina, krunidbene crkve za 19 mađarskih kraljeva i kraljica.

Zašto zvona zvone?

Zbog Beograda.

Kada su hrišćani 1456. odbranili Beograd od Turaka, papa Kalist III naredio je da se sve katoličke, poneka protestantska crkva, oglašavaju u podne u znak sećanja na veliku pobedu.

Zvona zvone zbog knez Mihailovog grada.

                                         januar 2026

Tekstovi i fotografije objavljeni na ovom blogu su moje autorsko delo i preuzimanje nije dozvoljeno.