Ovo je putopisni blog i pozivam na putovanje kroz Atlantidu, novi Jerusalim, londonski aerodrom Hitrou.
Ali vodič, nisam ja...
Mom veselom duhu prijao je Saramago.
Umberto Eko?
Može.
Nasmejao me Markes, generale moj!
Svaka čast Aminu Malufu za Taniosovu stenu, Stanislavu Krakovu za Život čoveka na Balkanu.
Avanture sestre Pelagije, pravo su osveženje!
Red Latinoamerikanaca, red istorijskih fikcija, pa trilera u pokušaju...
Krimi romani inhibiranih Skandinavaca?
Daj šta daš.
Sve dok me u mojim srednjim godinama, ne iznenadi, kao kofa hladne vode po glavi, Borislav Pekić!
Sedeh dugo zapanjena, zar sam mogla da propustim...
Ko je on?
Desi se da se među Srbima pojavi nadnaravno biće, vanzemaljac iz druge galaksije, koji pravi munje, igra tenis ili piše.
Erudita Borislav Pekić, usisava nas u svoja pisanija, obuzme, dok hladnokrvno secira, duše, dogme, probleme i sudbine.
Detaljno i opsežno - najduže rečenice u srpskoj književnosti, precizno i duboko, na svakoj stranici iznosi poentu, ne mrcvari kroz čitavu knjigu.
Futuristička Vodolija, Borislav Pekić, prodire kroz vreme, njegovo juče, naše je danas ili će biti.
Ipak, muči me potuljeni osećaj da nije dovoljno priznat.
Takvoj moralnoj gromadi i intelektualnoj gospoštini, ostali nisu ni do kolena. Uz Pekićev epohalni opus, svetski pisci deluju, razvodnjeno, površno, lažno!
Kao što nutricionisti čim se domognu televizije, "guslaju" : " Ne preskačite doručak!", u nacionalnom dnevniku pre svake vesti, zdravo je proturiti: "Čitajte Borislava Pekića, slavite Borislava Pekića!"
U pravu ste gospođo Elif Šafak, kad napisaste da vaša junakinja čita srpske pisce, Pekića - ništa joj drugo ni ne treba!
" Nikada nikome i nizašta ne priznajte da je u pravu. Ni po cenu života. Vaše mišljenje je najbolje, jer za njega nikome ništa ne dugujete: ni iskustvu, ni tuđoj mudrosti, ni nauci, ni istoriji, ni otkrovenju – samo sebi."
Borislav Pekić
Tekstovi i fotografije objavljeni na ovom blogu su moje autorsko delo i preuzimanje nije dozvoljeno.
Možda vas zanima :