Kušadasi - odlete ćurka

Ponovo Turska?
Dabome!
Turska je bezbedna zemlja, osebujnih krajolika i grčko-rimske zaostavštine.
U Turskoj skoro da nema uvredljivih cena, za novac se dobije više nego što se očekuje.

Kušadasi

U 15. veku Turci zauzimaju dobro pozicioniranu Skala Novu (Nova luka), pored koje se nalazilo ostrvce oblika ptičije glave.
Skala Nova preimenovana je u Kušadasi - ostrvo ptica, a (polu)ostrvce u Guverčinada - ostrvo golubova.

Ostrvo golubova

Marljivi Turci povezali su nasipom Guverčinadu i grad, ali ostrvce je bešumni baštenski krug, opasan zidinama citadele admirala Hajrudina Barbarose, koje je mimoišla gungula Kušadasija.

Kao što imaju svoje verzije Guči (Gucci) i Prada torbica, Turci imaju i svoju verziju nemačkog cara Fridriha I Barbarose, žustrog, crvenobradog, gusara Hajrudina Barbarosu (1478-1546).

Tokom našeg boravka u Kušadasiju 3.juna 2022. god. Turska je zvanično zamenila, po njima degradirajuće Turkey (engleski - ćurka) u Turkiye.
Sa ostrva ptica, i iz cele Turske, odletela je ćurka!

Kušadasi je dinamičan grad u kom se prodaje, kupuje, jede, ćaska na svim jezicima pristiglim sa kruzera, vozi od plaže Green, do hotela, pa do plaže Lady, City, Long, hotela, plaže Kuštur. Gori se na suncu, bira se izlet za prekosutra.

Arheološki park:

Zevsova pećina

Ako je Zevs vođa bogova ulazio tamo... i mi ćemo!
Istina, Zevs je umeo da se teleportuje, gde mu je volja i na Jupiter, a mi - jok!
Gužvali smo se u dolmušu, nikad kraja, a oko nas Kušadasi koji raste, raste i neće da poraste.
Pećina je zgodna jazbina, da se utekne od Posejdona*, uvučena u stenu, mračna i kamenita, u njoj mineralna, kao led voda nakupljena u vrtači, dubine 15m.
Plivanje je nebezbedno, pa smo utažili želju potapanjem nožnog palca u vodu.
* Zevs je preoteo presto svom bratu Posejdonu i krio se baš u Kušadasiju, dok se Posejdon ne razljuti.

Kuća Device Marije

Nemačka redovnica Ana Katarina Emerih, nikada nije kročila u Efes, ali je imala vizije Device Marije u kući na Slavujevom brdu (Bulbuldagi).
Francuski opat potaknut zapisima tih vizija, otkriva 1881. god. kućicu bez krova iz dva dela.
Stav Katoličke crkve oko autentičnosti kuće je neodređen, dok je stav pravoslavnog, grčkog plemena iz sela Širince veoma određen: oni su stolećima na dan Marijinog uskrsnuća, hodočastili do kuće, pre vizija Ane Katarine Emerih.
Celo mesto je zeleno utočište, gde poklonici pale sveće, vezuju papiriće sa željama na zid želja, piju lekovitu vodu sa četiri izvora: prvi za zdravlje, drugi za ljubav, treći za posao, četvrti za nevernike!

izvor

krstionica

Selčuk, bazilika Svetog Jovana Bogoslova

Car Justinijan I, moj miljenik, suzdržan za svoje potrebe, odrešio je kesu i stvorio baziliku Svetog Jovana Bogoslova.

O, Nebesa! Kakva je to bazilika bila!
Ma nije stvar u sujeti, da se Justinijan hvališe kao graditelj, stvar je u ljubavi!
Voleo je Justinijan, Boga, Isusa, njegove apostole, pod svećom proučavao verske spise, zamišljao i zamišljeno nam predočio.
Tlocrt grčki krst, materijal ashlar, crvena cigla i mermerni stubovi, beli, sa nežnim ukrasima, a jaki da nose kupole.
Sa podova i plafona titrali su mozaici, božansko tkanje, sa scenama iz Starog i Novog zaveta. Ispod oltara grob Svetog Jovana Bogoslova.
Sveti Jovan se uzneo nakon smrti, telo njegovo nije položeno, ipak na grobu se stvara od daha Jovanovog, fini prah koji isceljuje.

Brdo Ajasuluk bilo je jalovo, pa Justinijan dodade i akvadukt, na vrh brda tvrđavu koja će štititi carsku crkvu, retku u Maloj Aziji, za jednog Apostola, no jednaku kao Crkva Svetih Apostola u Konstantinopolju.