- Преузми линк
- X
- Имејл адреса
- Друге апликације
Zima je.
Mene, letnje dete, nazvaše po Boginji proleća i ne prijaju mi pomeranje sata, kratki dani, malo dnevnog svetla.
Da sam bar beli medved, pa da hiberniram u brlogu dok se ne pojave visibabe i laste. Jedina solucija protiv melanholije mi je: put pod noge - pravac Kapadokija.
Hoteli - pećine su izvrsna ideja, ali ne dolaze u obzir.
Vozila sam se 25 sati, jer hoću - sunce!
I bi sunce!
Ako izostavim zamorne pojedinosti i koncentišem se na ono što vidim sve se svodi na dve reči : kamen i čovek.
Na podijumu od nekoliko hiljada kvadratnih kilometara, vulkani, kiša i vetar vajali su kamere čunke i dimnjake.
Čovek je oduvek znao - kamen je prijatelj.
Ovaj anadolijski kamen neće dati hranu, ali hoće zaklon. Štitiće zimi od hladnoće, leti od vrućine, ispod kamena bićemo suvi, spokojni, nečujni i nevidljivi za neprijatelje.
Sirovi kamen - temeljac, može se uporediti sa nesavršenim čovekom. Svrha postojanja je da se obradi kamen, odnosno duhovno i moralno nadogradi ljudska priroda.
Čovek iz različitih epoha u Kapadokiji saživeo se i razvijao sa kamenom, obikovao je lagan i mekan tuf, dubio, pravio tunele, dekorisao, slikao freske i ostavio svoje otiske.
Čovek je zavoleo kamen, kamen je pomogao čoveku!
Dolina ljubavi
Zašto li se tako zove?
Valjda im je bilo predugačko: "Ogromna postolja za kondome."
Dolina golubova
Hiljade rupa u stenama izbušene su da bi ih golubovi punili svojom balegom. Balega kao prirodno đubrivo pomaže da se u Kapadokiji uzgoji najsočnije voće Turske.
Poj kaluđera zamenilo je gugutanje golubova. Nestali su duhovnici ali njihova namera opstaje: golub je mir, golub je ljubav, golub je Sveti Duh.
Učhisar zamak |
Dolina Derve (Devrent)
Mesečev krajolik, komad našeg satelita, među nama. Nikad naseljena ljudima.
- Преузми линк
- X
- Имејл адреса
- Друге апликације