Prag - praška jesen 1.deo

Turistički biroi uboli su pravo u centar sa reklamnim sloganom : "Prag je nova Venecija."

Zavoljiv je a hladan, privlači a ništa ne daje i ne odaje.

Jedna dama i tri kralja.
Libuša, Sveti Vaclav (907-935), Karlo IV (1316-1378) i Rudolf II (1552-1612).

U 9.veku vidovita kneginja Libuša lutala je po Višehradu (Vyšehrad), kad joj se ukaza zlatni Prag i ona posla sluge preko reke Vltave, na brdo Hradčani (Hradčany) da započnu ono što je danas Praški zamak (Pražský hrad).

Libuša i muž

Višehrad - pogled na Praški zamak

Libuša beše najpametnija ćerka češkog vojvode Kroka, ali atipična udavača, zaljubljena u orača Premisla, što im nije smetalo da začnu dinastiju Premišlovića koji će upravljati Češkom 500 godina.

Višehrad tvrđava

Višehrad - crkva Sveti Petar i Pavle

Premišlovići su se premeštali iz Višehrada u Praški zamak i natrag, do Karla IV, kada Praški zamak postaje kraljevsko središte.

Prva po starini (920 god.) , u najvećem zamku na svetu je crkva Sveti Đorđe. U njoj je sahranjena Sveta Ljudmila (srpska), žena koja je uložila napor da prevede Čehe u hrišćanstvo.

Prva po veličini, ne samo u zamku, već u Češkoj je katedrala Sveti Vid.
Sveti Vaclav, unuk Svete Ljudmile od bake je nasledio hristoljublje, a od Henrija I ruku Svetog Vida, kog su Česi uvažili kao zamenu za slovenskog boga Svevida.
Od Svetog Vaclava, šest vekova se radilo na katedrali, a meni, dok sam prilazila, pade na pamet: izgleda kao košnica, puna pčela medarica.

U katedrali ne teče med, ali se u Krunskoj odaji sa 7 brava, čuvaju češki krunski dragulji: skiptar, kraljevska kugla, ogrtač sa hermelinom, mač Svetog Vaclava i zlatna kruna teška 2.5 kg.
Krunu posvećenu Svetom Vaclavu naručio je Karlo IV za svoje krunisanje i krunisanje legitimnih kraljeva Češke.
Karlo IV ostavio je i propis da se dragulji izlažu u specijalnim prilikama, a sedmorica nosilaca ključeva (predsednik, premijer, nadbiskup, predsednici Narodnog doma i Senata, dekan katedrale i gradonačelnik) sastaju se da bi otključali 7 brava.
Praški kasapin, Rajnhard Hajdrih, oglušio se o sakralne propise Karla IV, isprobavao je zlatnu krunu, zanosio se - nije kasapin, nego kralj, i za par meseci sustigao ga je metak češkog pokreta otpora.

Stara kraljeva palata je oskudno nameštena, sa nekoliko ormana i kaljavih peći. Kraljevima nije bilo hladno i mogli su da odlože garderobu.
Postoje i prozori za provetravanje, ali i za defenestraciju t.j. izbacivanje ljudi kroz prozor.
Štedljiva egzekucija, a kažnjenik ako ima sreće, neka preživi.

prozor za defenestraciju

Rudolf II je ogrnuo Prag plaštom ezoterije, razmahao se čarobnim štapovima.
Rano je odlučio da će carevati po zakonima svoje duše.
Odlazi iz Beča u Praški zamak, ne zanima ga vlast, ni ženidba, on voli cveće i botaničke bašte, sakuplja kristale, neobične mašine, preparirane životinje, crteže, sve ređa u kabinet kurioziteta i tu se odmara.
Rudolfa II pritiska depresija.
Možda je otera Kamen mudrosti.
Udružuje se alhemičarima, astrolozima, astronomima, slikarima, šarlatanima.
Srkne šljivovicu (da je pio srpsku, ta bi ga ubila ili izlečila), summa summarum, u Pragu nije monotono.

Zlatna ulica

Rudolf II tražio je da kod severnog zida dvorca, u kućicama stanuju čuvari dvorca, strelci i zlatari.

Ništa od alhemičara, epruveta, muljanja sa živom, samo već iskopano zlato i majstori zlatarstva - stoga je Zlatna.

No, i bez alhemičara u ulici su boravili interesantni likovi:
Kućica br. 12 - Jozef Kazda, filmofil, spasilac hiljade filmova od nacista.
Kućica br. 13 - pripadnik čuvara dvorca
Kućica br. 14 - Matilda Prušova, gatara - kuražno je predvidela pad Trećeg rajha i umrla tokom Gestapo isleđivanja.
Kućica br. 22 - Franc Kafka

Br. 12

Br. 13

Br. 14

Br. 22

Vaclavov trg (Vaclavske namesti)

Sveti Vaclav ili Vaclav Dobri, kralj koji je ustajao noću da hrani gladne, na konju bdije nad trgom, verovatno utučen, jer konzumenti bacaju pare po buticima oko trga.