Poljsko - litvanska unija, Žečpospolita bila je liberalno pribežište za Jevreje.
17.09.1759. na 83. godišnjicu smrti rabina Šabataj Cevija u Žečpospoliti zbilo se nešto neuobičajeno: Jakub Frank star 33 godine kršten je u katoličkoj katedrali u Lavovu.
Jakub Lebovic (1726-1791), Jevrejin iz poljskog sela Korolovka, putujući prodavac, u graji Soluna, imao je vantelesno iskustvo i vrnuo se u telo kao Mesija a pod uplivom grupe Donme, priklonio se islamu.
Samopouzdan, ulickan "po turski", vagabund, vernik, enigma i pervetit, Jakub Frank naveo je 26000 poljskih Jevreja da odbace Talmud i prigrle katolicizam.
U Poljskoj ga osuđuju za jeres i 13 godina robija u manastiru na Jasnoj gori.
Po izlasku Jakub pokušava da iskamči sigurno parče zemlje od Marije Terezije ili od Katarine Velike kojoj predlaže da katolike - Jevreje prevede u pravoslavlje.
Bez uspeha. Caricama se ne sviđa njegova prilagodljivost: on u isti koš trpa Sveto Trojstvo, Šehinu i polumesec.
"Sva dobrota celog sveta je skrivena u Poljskoj." prisećao se Jakub Frank u dvorcu Ofenbah na Majni, sve do poslednjeg daha, decembra 1791.
Spisi Jakuba Franka "Zbirka reči Gospodnjih" čuvaju se u Jagelonskoj biblioteci u Krakovu.
Poljski nacionalni pesnik Adam Mickjevič (1798-1855) bio je oženjen frankiskinjom, moguće i sam frankista po majci, jer su se oni venčavali među sobom.
Adam Mickjevič je 4 godine predavao slovenske jezike i književnost na Univerzitetu u Parizu uz nezaobilaznu tragediju "Obilić" Sime Milutinovića Sarajlije, gde se po Mickjeviču srpski junaci bore časnim mačem!
 |
| spomenik na trgu Rinek |
Podgože (Podgorze)
Pisma Jakuba Franka od 1760 do 1772 god. dok je ležerno robijao, predviđaju Jevrejima katastrofu ako ne pređu u katolicizam...
U delu Krakova Podgože ili po srpski podnožje, 20. marta 1941, 16000 Jevreja koji su odbili da napuste Krakov nagurano je u 3 167 soba, u geto. Geto je oko mesec dana obezbeđivala nemačka, poljska i jevrejska policija, zatim je prinudnim radom Jevreja zatvoren kamenjem koje liči na grobljanske spomenike.
Geto je imao 3 izlaza, jedan na Trg heroja geta, predratnu pijacu, a od 2005. plato sa 33 velike i 37 malih metalnih stolica.
Sa trga krakovski Jevreji su deportovani u logore, neki odmah likvidirani. Za njima je na platou ostajao ničiji nameštaj, ono što su izneli iz geta, a pre geta iz svojih kuća.
Ne, ne želim da vidim Aušvic.
Jedini glas razuma u nemačkom besnilu bio je glas Oskara Šindlera.
 |
| Šindlerova fabrika |
U jevrejski Kažimjež spuštamo se sa pešačkog mosta oca Bernateka na kom smo krivili vratove zbog 10 akrobata.
Kažimjež (Kazimierz)
Nemci su ispraznili Kažimjež, a komunisti su mu posle rata "okrenuli leđa" , te je u nekim delovima zapušten...
A u nekim podmlađen: Trg Volnica sa skupturom "Tri muzičara", zelena kuća "kraljice pomada" Helene Rubinštajn, restorani...
 |
| trg Volnica |
 |
| kuća Helene Rubinštajn |
U Kažimježu se održalo 7 sinagoga:
*Stara sinagoga - najstarija sinagoga u Poljskoj (15.vek), opljačkana i ruinirana u Drugom svetskom ratu. Adaptirana: u njoj je deo Istorijskog muzeja Krakova.
*Remuh sinagoga - najmanja, uz sinagogu je jevrejsko groblje iz 16.veka.
*Visoka sinagoga - ona u Pragu je kopija, ove krakovske.
*Poper sinagoga - Volf Poper te 1620.god najbogatiji čovek Poljske, neštedimice sponzoriše sinagogu, ali 5 godina kasnije umire, a sinagoga prepuštena opštini gubila je svoj glamur. Od 2017-te je knjižara.
*Tempel sinagoga - iz 1862 god. U njoj se održavaju proslave jevrejskih praznika.
*Kupa sinagoga - sinagoga siromašnih, sa slikama ljudi, što je retkost kod Jevreja i horoskopskih znakova.
*Isakova sinagoga - Isak Jakubovič bio je golja sve dok nije usnio san: "Idi u Prag, ispod kamenog mosta krije se blago." U Pragu se požalio vojniku čuvaru mosta, a vojnik mu odbrusi: "Ja sanjam da se blago krije u Krakovu, u peći Isaka Jakuboviča."
Kad se vratio kući Isak je razvalio peć i... napravio sinagogu najlepšu u Krakovu.
Kroz Kažimjež struji patvorena razdraganost dok empate steže neka potištenost!
Sećanje na Stašu:
Ovaj tekst objavljen je 28. marta na dan kada je rođen sedamnaest puta ranjavan, poljsko - jevrejski a srpski komita Stanislav Krakov.
januar 2024
Tekstovi i fotografije objavljeni na ovom blogu su moje autorsko delo i preuzimanje nije dozvoljeno.
Možda vas zanima:
Istanbul - evropski džin 4.deo.html
Krakov - na krilima zmaja 1.deo
Коментари
Постави коментар