O, kako sam ja naivno mislila da je centar Istanbula - Aja Sofija.
U okolini Hipodrom, cisterne, Aja Irina.
I Konstantin Veliki postavi svoje prvo obeležje tu.
 |
| Konstantinov stub |
Na pola puta glavne avenije, car - kreator, otac novog grada sa punim pravom naredi: "Sačinite mi stub najviši od svih, ja sam iznad Marka Aurelija i Trajana, Panteona i Koloseuma."
Na brdu, vidljiv i sa mora, u prostranom kružnom forumu, crveni stub je nosio bronzanu statuu odvažnog, ambicioznog, krunisanog Konstantina.
Podnožje spomenika od 50 metara, uveličale su relikvije: mast za miropomazanje Marije Magdalene, Isusove korpe iz kojih je čudom nahranio 5000 ljudi, Nojeva sekira i paladijum boginje Atine.
Želeći samo najbolje Konstantin je konsultovao obe strane: hrišćane i mnogobožce.
Astrolog neka pogleda u zvezde kada postaviti temelje, grčka zaštitnica neće da odmogne, a kod osvećenja stuba 11. maja 330 godine, molili su se zajednički: vernici u jedanog boga i vernici u više njih.
Promućuran je car iz Naissusa ( Niša) - ujedinjeni su jači.
Tek je Teodosije I raskinuo sa paganskim obredima i 380. godine doneo edikt kojim je proglasio Hrišćanstvo za jedinu religiju u Rimskom carstvu.
Svi Veliki ( Konstantin, Teodosije I, Justinijan) bili su toliko bogoljubivi da su stekli mistične moći.
Teodosije I uputio se u Jerusalim da se pokloni svetim mestima. Obučen prosto on uđe u hram Svetog Vaskrsenja, a ugašena kandila se odjednom, sama od sebe upališe. Crkvenjak koji je prisustvovao, bio je zaprepašćen.
Konstantinov Forum bika, preimenovan je 393.godine u Teodosijev forum, jer ga je Teodosije I obnovio po ugledu na Trajanov forum u Rimu.
 |
| Teodosijev forum |
Glavna avenija Konstantinopolja vodila je od Aja Sofije, na zapad, pored Konstantinovog stuba, Vizantijskog senata, te oblasti sa crkvama i termama, monumentalnog Teodosijevog stuba toliko širokog da je imao spiralne stepenice iznutra. Nadalje, prolazila je kroz trostruki Teodosijem Trijumfalni luk do odbranbenih zidina.
Carevi su se nadmetali sa Rimom, a Konstantinopolj je blistao od uglačanog mermera.
Kao što rekoh, centar Istanbula nije Aja Sofija, već - Taksim trg.
Koga ne fascinira Vizantija, može da se razonodi u novom evropskom delu.
Taksim
Spomenik republike na trgu, izrađen je 1928. godine i slavi Mustafu Kemala Ataturka, turske vojnike i republiku Tursku. Na Taksimu, Turci vole da javno iskažu emocije bilo kroz proslave, bilo kroz demonstracije.
Od trga se nastavlja Istiklal avenija ( Avenija nezavisnosti ), pešačka zona, kroz koju jedino saobraća crveni tramvaj.
Nismo bili raspoloženi za šoping, niti za restorane, ali za muzej voštanih figura " Madam Tiso" - jesmo.
Madam Tiso
U izlogu je Rijana, na ulazu krotka Odri Hepbern. Slede sultani, Ataturk, Mimar Sinan, nezamenjivi ( Leonardo da Vinči, Mocart, Anštajn), sportisti, Spajdermen, muzičke i filmske zvezde.
Odmerili smo im visinu, utvrdili boju očiju i šta im piše na tetovažama.
Nedostajao mi je Gospodin Nikola Tesla jer se u svim Madam Tiso muzejima koristi naizmenična struja... i Antonio Banderas.
Od izloženih muškaraca , najbolji dasa je Šrek - on puno voli svoju Fionu.
Akvarijum
U Istanbulu ima više akvarijuma, a mi izabrasmo prvi u Turskoj i jedan od najvećih u Evropi.
Dok brodimo po veštačkoj mahovini, kroz Neptunovo kraljevstvo, oko nas plivaju ribe i ribice, raže, jegulje i konjače.
U plavom tunelu iznad glava nam prelete ajkula.
A jedan morski stvor imao je iste šare kao moja letnja haljina.
Ortakoj
Htela sam da uđem u, za moj ukus, najlepšu, svedenu, tursku (jermenske arhitekte) džamiju Ortakoj. Ali na putu se stvoriše prepreke.
Dok je stari evropski deo zapadao u dremež, u delu preko Galata mosta započinjao je noćni život. Gradski autobus se teško probijao kroz gužvu. Kad smo jedva stigli, džamija je bila zatvorena.
Nas dvoje, jedini stranci, činili smo što i ostali: prošetali pored kioska sa kumpirima i drangulijama, slikali se na doku, popili piće.
U međuvremenu, autobusi su iščezli. Mlađani Turci prolazili su u automobilima iz kojih je treštala muzika. Ko nema auto i cd plejer, vozio se trotinetom i pevao.
Možda bismo i mi zapevali da smo poneli barem rošule, ovako smo ćutke "tabanali" 5 kilometara do pristaništa Eminonu.
Egipatski bazar
Otići iz Istanbula praznih ruku, to ne ide. Na Egipatskom bazaru začina kupismo:
Za klince - gumene bombone - lubenice, kupine i maline
Za komšije - baklave
Za familiju - čaj od jabuke i ruže
Za prijatelje - sušene kajsije, kivi i urme.
Za nas - sapune, čili i zeleni biber.
Za robu - manju torbu koju nije bilo lako nositi.
januar 2022
Tekstovi i fotografije objavljeni na ovom blogu su moje autorsko delo i preuzimanje nije dozvoljeno.
Možda vas zanima :
Kapadokija - zimski san 1. deo
Kapadokija - zimski san 2. deo
Istanbul - evropski džin 1.deo
Istanbul - evropski džin 2.deo
Istanbul - evropski džin 3.deo
Budimpešta - crvena paprika i vruća voda 2.deo