Urgup
Urgup (grčki Prokopion) je simpatičan gradić, ko poručen za radoznale.
Tri gracije su uživo još gracioznije, sijalice u balonima mame osmeh, anđeli se baškare na ogradi, zeleni minareti džamije prizivaju obilje, a konji moraju biti lepi u Kapadokiji.
 |
| Tri lepotice (gracije) |
Gucnuli smo lokalno vino, malo, trebao nam je bistar pogled i cipele sa kramponima za penjanje po klizavim, golemim... slikovito rečeno - spužvama.
Najviša tačka Urgupa je Brdo želja. Na brdu je prazan turbe seldžučkih sultana, koji počivaju u Konji.
Smatra se da je na visini od 1140 m lakše održavati bliskost sa Bogom i zasuti ga željama.
Poprilično ograničeno uverenje, Bog je svuda oko nas, može se pronaći i u štali.
Nedaleko od Brda želja u Kajakapiju, 12 godina, živeo je ruski vojnik Jovan.
Jovan je zarobljen u Rusko-turskom ratu i prodat Agi koji ga dovodi u Urgup. Mladić je ponižavan i prebijan ali je ostao veran pravoslavlju. Spavao je u štali, brino se o životinjama, malo jeo, neprestano se molio, a noću iskradao do crkve u steni Sveti Đorđe da bi bdio. Životinje su napredovale, Aga se obogatio - Jovan je doneo blagodet. Ljubazan i ponizan, stekao je poštovanje koje prevazilazi Urgup i vreme u kom je bitisao.
Jovan Rus, sahranjen je u crkvi Sveti Đorđe uz počasti, po zapovesti Age.
Kada su napuštali Tursku, Grci nisu ostavili svog svetitelja, već su mu sagradili crkvu na Eviji u Neo Prokopionu u kojoj očuvano telo Svetog Jovana Rusa brzo uslišava molitve.
Imam na sebi pletenu tuniku srpskog brenda St. George (vlasnici, bujrum, platite mi reklamu), da budem spremna ako neznajući zakoračim u ćeliju u kojoj je rođen Sveti Đorđe.
On je moj nebeski kum, krštena sam u njegovoj crkvi na Banovom brdu.
Dolina monaha (Pašabag)
Trgovački karavani zastajkivali su da dokuče, kako vrhovi stena svetle a nema ljudi. To su vile osvetlile. .
A pod kupama, uz plamen, klečali su muškarci i revnosno se obraćali Bogu. Hranu i vodu, doturali su im meštani pomoću kofe i konopca.
Najrevnosniji među njima beše Sveti Simeon Stolpnik. Nakon par leta provedenih u Dolini monaha, on nametnu sebi još veću strogoću i sagradi u sirijskoj pustinji stub sa kog je propovedao, lečio narod i krotio životinje, 80 godina podnoseći mraz, vrućinu i glad.
 |
| stepenice |
Kajmakli - podzemni grad
Hetiti su izgleda bili oniža rasa, jer se kroz njihove tunele na prvom spratu prolazi savijene kičme.
Progonjeni Hrišćani od 2.veka, nastavili su sa bušenjem tufa još 7 spratova, držeći se hetitskih standarda, išlo se u dubinu, nauštrb visine.
Kajmakli je imao ventalacione otvore i bunare sa vodom, kuhinju, sobe, crkvu, groblje i skladišta na nižim nivoima, dok je prvi nivo zauzimala stoka.
Tunel dug 9 km povezuje Kajmakli i veći podzemni grad Derinkuju, što dokazuje da su zatočenici okolnosti, pronašli način da "putuju" i druže se.
Selime
Nije utvrđeno koja je prvobitna namena Selime, najvećeg pećinskog kompleksa u Kapadokiji.
Postavljen na litici, u 8. ili 9.veku, Selime obuhvata kuhinju sa dimnjakom, vinariju, sale, crkvu, konak, dvorišta i prostorije za konje i mazge.
 |
| skladište |
 |
| sala |
 |
| sala |
 |
| crkva |
 |
| dimnjak |
 |
| detalj iz kuhinje |
Dolina Ihlara
U najdubljoj klisuri Anadolije, dugoj 14 km, silazi se 400 stepenika do potoka Melendiz.
Eto ga putokaz, crkve.
Krećemo kao mahniti, probijamo kroz šiblje i žbunje, srce nas vodi. Metar po metar, daleko su, vreme nam ističe, znojimo se, ali nema vraćanja.
Volja nas tera.
Jedna, druga, treća.
Vredelo je, itekako je vredelo.
Kokar - mirisna crkva
Ağaçaltı - crkva ispod drveta
Karanlik kale - tamni zamak crkva
80000 monaha, 100 crkava nekada...
Pusto je.
Ne čuje se šuštanje mantija, bat koraka, ne miriše tamjan. Nema ko da sa radošću popravi freske.
Neizmerno mi je žao.
Ovde su živele čiste duše. Gorela je vatra pravoverja.
Na klackalici dobra i zla, monasi Hristovi i Budini održavaju ravnotežu.
Kokar - mirisna crkva
Ağaçaltı - crkva ispod drveta
Karanlik kale - tamni zamak crkva
 |
| Mirisna crkva |
 |
| Crkva ispod drveta |
 |
| Tamni zamak crkva |
80000 monaha, 100 crkava nekada...
Pusto je.
Ne čuje se šuštanje mantija, bat koraka, ne miriše tamjan. Nema ko da sa radošću popravi freske.
Neizmerno mi je žao.
Ovde su živele čiste duše. Gorela je vatra pravoverja.
Na klackalici dobra i zla, monasi Hristovi i Budini održavaju ravnotežu.
decembar 2021 / januar 2022
Tekstovi i fotografije objavljeni na ovom blogu su moje autorsko delo i preuzimanje nije dozvoljeno.
Istanbul - evropski džin 4. deo