Prag - praška jesen 2.deo

Najsnažniji utisak moje praške jeseni je - Strahov manastir.
Prag ima dve čuvene biblioteke Klementinum i Strahov.
Pošteni vele da su najlepše na svetu.
Prioritet nam je bio manastir Strahov jer ima dve sale : filozofsku i teološku, Klementinum jednu, matematički, Strahov je duplo zadovoljstvo!

Teološka sala

Filozofska sala

U biblioteci se čuva prepis Dalimilove hronike, prvog istorijskog dokumenta napisanog na češkom jeziku u kome jasno piše:
Poglavlje o Vavilonskoj kuli:
" Među ostalim Srbima
a gde žive i Grci
smešteni kraj mora
do Rima se razmnožili."
Poglavlje o poreklu Čeha:
"U srpskom narodu postoji zemlja,
Hrvatska joj je ime,
u njoj beše jedan Leh,
čije je ime bilo Čeh."
Malo niže od biblioteke je Muzej minijatura.

Opremljen je mikroskopima i lupama jer se Ajfelova kula na koščici trešnje, knjga 0.9 x 0.9 mm, portret na makovom zrnu, ne mogu videti golim okom. 29 fantastičnih mikrominijatura rad su Rusa Anatolija Konjenka (Anatoly Konyenko).

karavan kamila u ušici igle

mikrominijatura Anri Matis - Ples

Bohemija je nekako izbegla bubonsku kugu, a Prag velika razaranja, dok je siroti Beograd silovao ko god je stigao.
Elem, arhitektonski "momenti" u Pragu su doslovno sjajni.

Karlova ulica

Narodno pozorište

Crkva Sveti Klement

Kuća koja pleše

Dum u minuty

Dum u minuty. Dom Franca Kafke.

kaldrma

A u centru :

Nikola Tesla

Srpska ambasada

Praški trigon:
1. Rotirajuća glava Franca Kafke
Kafkin "Proces" je obavezna lektira u srednjoj školi, a mi previše mladi da bi razumeli apsurd.

Ali, 1999.god svi u Srbiji, i naše nacionalne manjine, spoznali smo - apsurd.
2. Sinagoga Jerusalim
Sinagoga iz 1906 god.

Mmm... Mazel tov!

3. Barutana, odvaja Stari i Novi grad. Od nje su kretale krunidbene povorke ka katedrali Sveti Vid, a u 17.veku, koriste je za skladištenje baruta.

Još tornjeva:

Tinska crkva

Sveti Nikola crkva

Petrin

Teško onom ko mora da se spušta padobranom iznad Praga!
Do tornja Petrin sa stanice Ujezd vozi uspinjača, tačna kao astronomski sat Orloj!

uspinjača

Astronomski sat
Narod zuri u Orloj, čeka pun sat da izađu apostoli, čovečuljci Taština, Škrtica, Kostur i Turčin mašu glavama, petao kukuriče, arhangel Mihajlo pokazuje brojčanik.
Dobro je dok se okreće, Prag neće propasti.
A tamo u kafani gde govore srpski, gotovi nam se svinjska kolenica u pivu.

Orloj

Josefov
Jevrejska četvrt u noći punog meseca.
Rudolf II progonio je Jevreje iz Praga.
Rabin Juda Lev ben Bezabel mu je odgovorio : od gline je oformio Golema.
Golem, robot (češka, Čapekova reč), bez volje, programiran od rabina, plašio je one koji priđu jevrejskom getu.
Rudolf II obeća, neće dirati Jevreje ako maknu strašilo.
Rabin tada zgromi Golema, njegovo blato utisnu u plafon Stare nove sinagoge.

Golem

Stara nova sinagoga

Španska sinagoga

Ipak... pojela sam trdelnik sa čokoladom, žuljaju me čizme, ne mogu da bežim, ako iza ugla iskrsne Golem ili čike u crnom sa praškog groblja. Po starom češkom seljačkom običaju pljunuh tri puta preko levog ramena da oteram nečastivog.
Mada, u Pariskoj ulici nije naodmet imati ličnog Golema, da mi kroz izlog dohvati brendiranu bluzu.

Pa, hapsite ga ako smete!

Karlov most
Karlo IV ponosio se Pragom i nije žalio carsko zlato da se završe katedrala Sveti Vid, Praški zamak, otvori univerzitet, sagrade dvorac Karlštejn i Karlov most.

Karlo IV

Karlo IV je ustao sabajle da svojeručno u 5h 31m, 9.jula 1357 god. postavi temelj mosta.
Niz neparnih brojeva 1-3-5-7-9-7-5-3-1, nepečeni omlet sa mlekom u malteru, prožimaju most dodatnom čvrstinom.

Karlov most

Vltava

Jan Nepomuk nacionalni svetac Češke, odneo je tajnu kraljičine ispovesti sa sobom u smrt.
Jel kraljica bila neverna? - urlao je razjareni kralj Vaclav IV.
Zid ćutanja, čvrst kao Karlov most.
Povod da se ukloni Jan Nepomuk, neistomišljenik, koji hoće crkvenu autonomiju i integritet.
20. marta 1393 god. Jan Nepomuk bačen je sa Karlovog mosta u Vltavu.
Na mestu gde se utopio, nad rekom, lebdelo je 5 zvezdica.