Hunedoara
Hunjadi zamak
Otac Vojk, moguće srpske gore list, zaradio je zamak Hunjad od Žigmunda Luksemburškog i tom prigodom promenio je prezime u Hunjadi.
Sin Janoš je od mladosti nizao vojne uspehe, voljen kao veliki hrišćanin, zaštitnik slabih. Postepeno je uvećavao svoje posede do neverovatnih 8000 km², te je zamak Hunjad kao jedan od najvažnijih transformisan od vojne utvrde do fantastičnog letnjikovaca.
 |
| Janoš Hunjadi |
Debele zidine su sigurno leti čuvale hladovinu, a dugi tesni hodnici su prilika da kidneš i pustiš mozak na otavu. Dok je za bezbrojne stepenice koje vode do galerija, neophodan zdrav koštano-zglobni sistem nogu.
13.aprila 1854. grom je spalio sve drvene delove zamka, krov, grede, stepenice, sem vrata podruma za mučenje u kom je bio utamničen grof Drakula.
 |
| sprava za mučenje |
Neosporno, Rumuni su odlično odradili posao!
Zamak ima preko 50 soba, kapelu, dve veće dvorane i najvišu kulu koja se zove Nebojša.
 |
| kapela |
Kula "pamti" Srbe iz garnizona zamka i njihov stav: "Ne boj se!"
 |
| kula Nebojša |
Arad
U delu Arada takozvanom Srpskom gradu je najstarija građevina grada, Srpska pravoslavna crkva Svetog Petra i Pavla.
Crkvu je izgradio pukovnik Jovan Popović Tekelija, a doterao je njegov praunuk, Sava Tekelija.
Sava Tekelija (1761-1842) je nasledio plemićku titulu, ugled, pozamašno imanje i imao je sve uslove da postane " najobrazovaniji Srbin svog vremena ", da putuje i iz hobija fenomenalno crta.
Ali je Sava Tekelija imao i svest o svom poreklu, svest velikih ljudi - kako kroz privilegije usrećiti druge!
(Ove metode treba se češće prisećati, jer izumire!)
Sava Tekelija je sahranjen u dvorištu crkve svog pradede, a apostoli Petar i Pavle nemaju mu šta zameriti.
 |
| Sava Tekelija |
Glavni bulevar Arada ima interesantne građevine ali ja sam se pristrasno najduže zadržavala ispred građevina, arhitekte, Srbina iz Arada, Milana Tabakovića(1860-1946).
 |
| Luteranska crkva |
 |
| Gradska kuća |
Neka slike zbore o Milanu:
Minoritska crkva
U zavojnici reke Mariš vrteli smo se pola sata oko aradskih letnjih kućica tražeći Spomenik Srba mučenika - 4317 umrlih u sadističkom logoru od 1914-1918 u Aradskoj tvrđavi.
Dve gospođe nas uputiše na "militari" zonu, zonu samo za "militarce", te smo odustali.
Nije mi se dalo da iz Arada odem u suzama.
januar 2025
Tekstovi i fotografije objavljeni na ovom blogu su moje autorsko delo i preuzimanje nije dozvoljeno.
Коментари
Постави коментар