Bravo majstori, umešni ste!
Bravo!
Sve vezano za Italiju, upakovano je nonšalantno i elegantno sa mašnicom, da se sviđa. Svima.
Miris, ukus, boja, zvuk, oblik.
Evo na primer napuljska pica.
Od hrane za siromašne do najprodavanijeg svetskog jela.
A testenina?
Šuplja, duguljasta, kockasta. Obično belo brašno, voda, jaja, sir od krave, malo paradajza iz bašte, bosiljka iz saksije i bum! Kakav spoj, baš nam se to jede. Nikako ne bih izostavila lazanje, balzamiko, đelato, tiramisu, kapućino, amareto.
Želimo da mirišemo na Romu, Veneciju, Siciliju, da se odevamo kako Milano kaže. Opuštamo se uz kancone iz San Rema. Razmatramo teorije zavera uz knjige Umberta Eka. Ostajemo bez daha pred skulpturama Mikelanđela, slikama Leonarda, Botičelija, Rafaela. Maštamo o vožnji u crvenom ferariju.
Sunce ima pege (G. Galilej), cilj određuje sredstvo (N. Makijaveli), a dane i mesece posložio nam je "potomak bogova" Gaj Julije Cezar u julijanskom kalendaru.
Italija je dala svetu najviše znamenitih ljudi.
Verovatno i gradova. Nisu najmoderniji, najbogatiji i najpraktičniji, ponekad se sruši neki most, pukne poneka fasada, đubreta je više nego što treba, ali mame i opčine posetioce.
Svaki grad je autentičan, prepoznatljiv, ima svoju ličnu kartu, a cela "bella Italia" je muzej na otvorenom.
Za kraj, jedan italijanski savet koji kad tad zatreba svima u životu :
"Ako lažeš, budi kratak!"
 |
| vera, nada, milosrđe |
Tekstovi i fotografije objavljeni na ovom blogu su moje autorsko delo i preuzimanje nije dozvoljeno.
Možda vas zanima :
Trst - opojni ukus kafe i Miramare
Istanbul - evropski džin 1.deo
Krf, ostvo Vido - sinovi slavni
Budimpešta - crvena paprika i vruća voda 1.deo
Kapadokija - zimski san 1. deo